Hidroizolacija ploče zgrade

Vlaga se manifestuje kao:

Atmosferska vlaga
Atmosferska vlaga od kiše ili snega nastaje u graničnim zonama građevine usled oštecenja krovnog pokrivača ili olučnog sprovoda, loše odrađenih spojeva, nezaptivenosti stolarije ili zakišnjavanja cokle. Rešenje problema se svodi na otklanjanje nedostatka ili izrade hidroizolacije. Zaostala vlaga najčešce sama ispari po obavljenom saniranju.

Kondenzaciona vlaga
U pitanju je vlaga koja nastaje zbog loše termičke izolacije prostorija i neodgovarajuće ventilacije. Vodene kapljice, koje se najčešće sakupljaju u uglovima prostorija i pri plafonu (gde se obično nalaze neizolovane betonske grede), nastaju zbog razlike izmedu spoljašnje (kada je zimi napolju hladno) i unutrašnje (u prostoriji koja se zagreva) temperature.
Te nagle termičke promene dovode do kondenzacije vlage prisutne u vazduhu. Problem se rešava termoizolacijom objekta ili poboljšanim provetravanjem.

Vlaga od procurivanja
Ako je procurivanje vode nastalo usled oštećenja instalacija ili rezervara problemi se rešavaju jednostavnom popravkom uzročnika procurivanja. Ako je curenje vode nastalo ispod ravnog krova, ispod terase ili u podrumu razlozi su u hidroizolaciji (ne postoji hidroizolacija, loše izvedena ili oštećena hidroizolacija). Sanaciona hidroizolacija je složen problem, neke hidroizolacije se mogu sanirati a neko je potrebno raditi iznova.

Kapilarna vlaga
Kapilarna vlaga je najčešci “vlažni problem” i najsloženi je za saniranje. Nastaje zbog nepostojanja ili oštećenja horizontalne hidroizolacije (prekida) ispod zidova usled osobine vode da se kapilarno kreće putem osmotskih procesa. Manifestuje se tako što rastvorene soli izbijaju na površinu zida dovodeći do mrvljenja maltera i stvaranja belog praskastog sloja na površini zida (isoljavanje). Vlažni delovi zida usled kapilarne vlage su hladniji od okoline i na njima se dodatno kondezuje vlaga.

Rešenja koja se koriste radi sprečavanja kapilarne vlage se dele na ona koja presecaju penjanje vlage kroz konstrukciju i ona koja smanjuju njeno prisustvo u zidovima uz sprečavanje štetnog dejstva na površini zidova. Takođe, razvijene su i metode elektroosmoze koje uz pomoć slabih struja “okreću” smer kretanja vode i na taj način pospešuju isušivanje objekata.